Upoznavanje sa istinom o uzročno-posledičnoj interakciji osiromašenog uranijuma (OU) i bioloških sistema koja je zasnovana na odavno naučno verifikovanoj kancerogenosti i genotoksičnosti ovog alfa emitera - najpodmuklijeg "tihog ubice" od svih vrsta jonizujućeg zračenja - neophodan je preduslov za razumevanje još jednog među razlozima drastičnog linearnog povećanja stope oboljevanja i umiranja od tumora našeg naroda

(vrh evropske liste), nastalog posle bombardovanja osiromašenim uranijumom srpskog etničkog prostora (BiH 1994-1995. i Srbije i Crne Gore 1999.). Prema iskustvenim i naučnim kriterijumima očekuje se da će brojevi obolelih i umrlih od uranijumom indukovanih tumora na našim prostorima biti najveći 20-30 godina nakon ozračenja, dakle 2020-2030. (BiH, Dalmacija 2015-2025.; današnja Srbija, KiM, Crna Gora 2020-2030.)*. Taj trend, od 1994/5 i 1999. godine, do danas obeležen je inherentnim i specifičnim karakteristikama uranijumskog epidemijskog ekvivalenta kome smo svi izloženi, a koji preti da se najviši stepen reda u razmeni materija i energije u prirodi pretvori u najviši stepen nereda sa štetnim posledicama po živi svet i buduće srpske generacije.

Prvi neuobičajeni skokovi učestalosti malignih hematoloških oboljenja (MHO: AL i HGL leukemije i NHL limfomi) zabeleženi su 2000-2001. godine u Sarajevsko-romanijskoj regiji (1). Slični skokovi učestalosti oboljevanja i umiranja od istih bolesti, u periodu od 1999-2007/2009., u užoj Srbiji i Vojvodini zabeleženi su 2006-2007. godine (2) (3). Ovi jasni i statistički značajni porasti sekundarnih postradijacionih leukemija posle latentnog perioda** od 6-10 godina, nedvosmileno govore o direktnoj uzročno-posledičnoj povezanosti OU i pojave tumora. Predviđanja za “plato” obolelih i umrlih u srpskim zemljama od OU indukovanih tumora za 2020-2030. godinu, koja se za sada pokazuju ispravnim, – sublimirana na osnovu dosada objavljenih naučnih radova u svetu*** i verodostojnih naučnih izveštaja srpskih lekara sa medicinskog fakulteta iz Srpskog Sarajeva (2001.) i najvećih autoriteta srpske naučne zajednice za ovu temu, stručnjaka Instituta “Vinča”, VMA, Instituta za javno zdravlje Batut, Instituta za onkologiju, neurohirurgiju i Centra za nuklearnu medicinu i PET KCS - prvi put su izneta pred srpsku i svetsku javnost u studiji Zločin u ratu – genocid u miru (Jovanović V., Petković S., Čikarić S., 2012.).

Podloga svih naučno kredibilnih radova srpskih i svetskih naučnika o zdravstvenim efektima radijacije jeste ogromna stručna bibliografija čija se baza sa više od 3.5 miliona dostupnih bibliografskih referenci nalazi u Međunarodnom nuklearnom informacionom sistemu Međunarodne agencije za atomsku energiju (INIS-IAEA). Sva ta ogromna literatura do detalja razlaže fizičke osnove zračenja; razmatra sve aspekte njegove dozvoljene mirnodopske primene; etička i moralna ograničenja upotrebe nuklearne energije i posebnih vrsta zračenja u vojne svrhe; predlaže mere zaštite od zračenja zbog njegove dokazane kancerogenosti; novim tehnologijama preispituje dosadašnja saznanja o sve četiri faze procesa kancerogeneze (posebno treće – hemotoksične faze (zračenjem indukovane nekontrolisane hemijske reakcije na biohemijskom, subćelijskomom nivou) – kojoj sledi poslednja, četvrta faza - maligna alteracija.

Imajući ovo poslednje u vidu može se reći da su leksičko-semantička iživljavanja NATO lobista da osiromašeni uranijum nije kancerogen, ali jeste hemotoksičan, licemerje najniže vrste – koje predstavlja najteže krivično delo.

Anticipacija struke zasnovana na teorijskim i realnim iskustvima sa mirnodopskom primenom zračenja ali i poznatim nuklearnim akcidentima (Ostrvo 3 milje u SAD, Moskva, Vinča 1958., Černobil 1986.), kao i njenom vojnom primenom (Hirošima, Nagasaki, Zalivski ratovi, Balkan) - na osnovu čega su napisani tomovi knjiga, periodičnih publikacija, deklaracija, uputstava i edukativnih planova i programa Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA-UN) i Instituta za nuklearne nauke Vinča (VINČA) - danas je ugrađena u obimnu zakonsku regulativu svih zemalja članica UN koja se odnosi na rukovanje, proizvodnju i primenu jonizujućeg zračenja, kao i na mere prevencije najteže posledice radijacije - kancerogeneze. Maksima naučno kredibilnog stohastičkog pristupa da - "svaka doza radioaktivnog zračenja nosi genotoksični i kancerogeni potencijal"- kritički najstrožim naučnim pristupom sublimirana je u publikacijama IAEA-UN, a na osnovu rezultata sveobuhvatnih i multidisciplinarnih istraživačkih studija iz oblasti nuklearne fizike, radiobiologije i nuklearne medicine u najkompetentnijim svetskim naučnim institucijama.

Svrha tako ozbiljnog pristupa nauke i politike temi radioaktivnog raspada jeste što tačnije utvrđivanje bezbednosnih granica mirnodopske i vojne primene nuklearne enrgije unutar kojih ne bi postojala potreba naše civilizacije za etičkim i moralnim preispitivanjima namera savremene nauke.

Razlog te ozbiljnosti je kontekst na kome je zasnovana naučno dokazana, neupitna i nedvosmislena činjenica da je alfa zračenje transuranskih izotopa prirodnog uranijuma (234-U, 235-U i 238-DU/osiromašeni uranijum, OU) i njihovih “ćerki” (aktinida) - zbog svoje fizičko-hemijske reaktivnosti i radiobioloških interakcijskih predodređenosti najopasnije od svih ostalih vrsta jonizujućeg zračenja.

Procesom obogaćivanja prirodnog uranijuma dobija se podobna forma nuklearnog goriva koje omogućava našoj civilizaciji neslućene tehnološke mogućnosti. Osiromašeni uranijum, kao nuklearni otpad tog procesa, istovremeno predstavlja najteži izazov naše civilizacije.

Ovim kratkim pregledom dokazano je da je strah od osiromašenog uranijuma opravdan, jer on jeste i hemotoksičan i kancerogeni agens. U sledećem nastavku biće reči o izazovima problema skladištenja osiromašenog uranijuma koji su se u glavama tvoraca Milosrdnog anđela izrodili u monstruoznu ideju o ”konverziji nuklearnog materijala u ekološki benigniju formu”.

Reference:
1. Jovović J.,Veljkov N.,Ćeklić L.,Trninić B., Maligna hematološka oboljenja Sarajesko-romanijske rgije u posleratnom periodu (1996-2000.) - korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom kao mogući uzročnik; Ratne i poratne posljedice, Zbornik radova 3. Kongresa ratne medicine sa međunarodnim učešćem, Banja Luka 2001.
2. Miljuš D., Vukićević A., Živković S., Cancer incidence and mortality in centtral Serbia(1999-2007), Belgrade: Cancer Registry of Serbia, Institut of public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović-Batut”, 2010.
3. Mihajlović J, Pechlivanoglou P, Cancer incidence and mortality in Serbia 1999-2009., BMC Cancer 2013, AV Groningen, The Netherlands.


* U drugom nastavku ovog teksta biće pokazano da su u SAD taj period u odnosu na
akcident koji su imali sa skladištem osiromašenog uranijuma i praćenjem
posledica po zdravlje lokalnog stanovništva produžili do 2039. godine.
** Latentni period je vreme pojavljivanja prvih kliničkih tumorskih simptoma
nakon ozračivanja; za alfa zračenje latentno vreme iznosi 6-10 godina.
*** O najvažnijim naučnim radovima u svetu na temu uzročno-posledične veze OU-
tumori u drugom nastavku ovog teksta.

 

 

Autor:

Dr Milan Lekić
KCS, Centar za nuklearnu medicinu i PET

tekst preuzet uz odobrenje iz časopisa Rak, broj 107.