POREMEĆAJI U STVARANJU IMPULSA U SINUSNOM ČVORU - Sinusni čvor normalno stvara 50-100 impulsa/min

 

 

Sinusna tahikardija

- karakteriše se frekvencim srca preko 100/min, do 140 i više. EKG je sličan normalnom sinusnom ritmu, ali su R-R intervali kraći. Najčešći uzroci su vansrčani: fizički napor, emocije, febrilnost, hipoksija, hipotenzija, hipotireoza…

Stimulacija simpatikusa ili blokada vagusa izazivaju ovu aritmiju. Često je praćena povišenim arterijskog pritiska (TA), ali ako je praćena sniženim TA, muklim srčanim tonovima onda sigurno je uzrok neko kardijalno oboljenje (srčana insuficijencija, miokarditis, endokarditis…)

Javlja se u intoksikacijama: kofein, nikotin, alkohol

Terapija je etiološka. Kada postoji povišeni simpatički tonus, daju se beta-blokatori

 

Sinusna bradikardija

- označava usporenje srčane frekvence ispod 50/min. EKG nema promena, osim usporenja ritma. Uzroci su razni: fiziološka bradikardija nalazi se u sportista i fizičkih radnika. Javlja se pri povećanom tonusu vagusa: san, poremećaj vegetativnog nervnog sistema, porast intrakranijalnog pritiska, ikterus (žutica), rana faza inferiornog infarkta. Česta je u hipotireozi, hipotermiji., a vrlo često uzrokovana i lekovima: digitalis, beta blokatori.

Najčešće se dobro podnosi i nije praćena simptomima (retko: slabost, nesvestica, presinkopa).

Terapija se daje samo u simptomatskim oblicima: atropin, a ako lek ne pomogne implantira se veštački vodič srca

 

Sinusna aritmija

- na EKG se vidi kao promena dužine PP intervala u okviru 10%. Najčešće se ispoljava kao

  • RESPIRATORNA SINUSNA ARITMIJA (fiziološka je, posebno kod dece; uzrokovana refleksnom inhibicijom vagusa; vidi se kao usporenje frekvence pri ekspirijumu, a ubrzanje u inspirijumu) ili se vidi kao
  • NERESPIRATORNA SINUSNA ARITMIJA (promene dužine PP intervala nezavisne od disanja; najčešći uzrok je intoksikacija digitalisom i zapaljenja miokarda; potrebna je etiološka terapija oboljenja koje ju je izazvalo)

 

 

Putujući vodič srca

- nastaje usled prelaska dominantnog pejsmejkera iz SA čvora u neki susedni deo pretkomore ili u AV nodus. Na EKGu: P-talasi su različitog izgleda, jer su neki sinusnog porekla, a ostali idu iz ektopičnog žarišta. PutujućI pejsmejker može biti posledica povećanog tonusa vagusa, a nekada nastaje zbog kardiogenih bolesti

Terapija nije poterbna, osim u uslovima srčanog uzroka

 

 

 

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

 


HIRURGIJA

Anatomija ezofagealnog hijatusa, krura dijafragme kao deo donjeg sfinktera jednjaka

  Ezofagealni hijatus je eliptični otvor koji se nalazi u muskularnom delu dijafragme i nalazi se 2-2.5cm ulevo od središnje linije koja prolazi sredinom kičmenog stuba a nalazi se u visini Th10 pršljena....

Hronični pankreatitis - Hirurško lečenje (pancreatitis chronica)

 Hronični pankreatitis nije primarno hirurško oboljenje. Predominantni simptom hroničnog pankreatitisa je neprolazni bol u gornjim partijama trbuha koji ima više od 85% pacijenata. Refraktaran na analgetike, bol se održava kod...

ŠOK (shock)

Definicije:   John Collins Waren (1895):  “Trenutna opasnost od smrti” Savremena definicija:  “Stanje u kome znatna redukcija u efektivnom dopremanju O2 i nutricijenata tkivima, u početku vodi reverzibilnom, a ukoliko je prolongirana, ireverzibilnom...

INTERNA MEDICINA

Aritmije uzrokovane digitalisom

  Efekat digitalisa su karakteristične EKG promene, a na digitalis u terapijskoj dozi to su: aplatiranost ili inverzija T-talasa depresija ST-segmenta lako skraćenje QT-intervala umereno produženje PR-intervala (do 0,24 sec) Pri predoziranju digitalisa, ili pri povećanoj...

Komorske /ventrikularne/ ekstrasistole VES

Komorske ekstrasistole (VES)  - nastaju nadražajem miokarda leve ili desne komore posle perioda apsolutne ili relativne refraktarnosti. Na EKG: prevremeni, široki QRS-kompleksi kojima prethodi P-talas ST-segment i T-talas imaju suprotan smer od QRS-kompleksa postojanje postekstrasistolne ”kompenzatorne...

Treperenje pretkomora (atrijalna fibrilacija, AF)

Treperenje pretkomora (atrijalna fibrilacija, AF) - nastaje usled kružnog kretanja impulsa ili kada više ektopičnih centara u pretkomorama istovremeno emituju svoje nadražaje ; frekvenca je 350-600/min. Pretkomora ne može da sprovede sve...