Hronični bronhitis (Bronchitis chronica) je hronična difuzna bolest disajnih puteva, sa povremeno ili trajno povećanom bronhijalnom sekrecijom i produktivnim kašljem.

KAŠALJ i ISKAŠLJAVANJE traju najmanje po tri meseca godišnje u poslednje dve godine, a da pri tom nisu izazvani nekom drugom bolešću pluća ili srca.


ETIOLOGIJA

  1. ENDOGENI FAKTORI DOMAĆINA: podrazumevaju postojanje astmatičarsko-bronhitičarske konstitucije koja se karakteriše hiperreaktivnošću traheobronhijalnog stabla, sklonošću alergijskoj senzibilizaciji i često eozinofilijom u sputumu.
  2. EGZOGENI FAKTORI:
  • Infekcije (bakterije, virusi)
  • Duvan (pušenje izaziva kašalj, uzrokuje hipersekreciju u bronhijama, oštećuje mehanizam cilijarnog aparata koji čisti bronhije, dovodi do bronhokonstrikcije)
  • Aerozagađenost (sumpor-dioksid, ugljen-monoksid, ugalj, silicijum-dioksid, cement)
  • Alergije


OSNOVNA LEZIJA

  • je bujanje mukosekretornog aparata bronhijalnog stabla.
    • 1) sluznica je oštećena;
    • 2) nastaju ulceracije;
    • 3) stenoze i
    • 4) obliteracije sitnih bronhija;
    • 5) propada cilindrični epitel sa cilijama; 
      često dolazi do stvaranja bronhiektazija, opstrukcije alveolarnih zidova (emfizem) i atelektaze.

 

KLINIČKA SLIKA:

  1. Dominiraju KAŠALJ i ISKAŠLJAVANJE, posebno u hladnom periodu
  2. Karakterističan je JUTARNJI KAŠALJ (iritacija mirisima, duvanom…)
  3. Količina sputuma varira; u vreme egzacerbacije sputum može biti i purulentan (gust, gnojav, žućkasto-zelen)
  4. Bol u grudima kod intenzivnog kašlja
  5. Dispnea upućuje na opstruktivne promene u disajnim putevima
  6. Česte su infekcije respiratornog sistema
  7. Maljičasti prsti se vide kod manjeg broja bolesnika

 


PODELA hroničnih bronhitisa:

  1. BRONCHITIS CHRONICA SIMPLEX (prost hronični bronhitis):
    kašalj i iskašljavanje bistrog, mukoidnog (sluzavog) sadržaja; nema opstrukcije
  2. BRONCHITIS CHRONICA MUCOPURULENTA (mukopurulentni hronični bronhitis):
    iskašljavanje gnojavog sadržaja (mutan, žuto-zelene boje)
  3. BRONCHITIS CHRONICA OPSTRUCTIVA (opstruktivni hronični bronhitis):
    postoji generalizovana intrapulmonalna opstrukcija disajnih puteva, koja može biti povremena ili trajna; 
    pored kašlja i iskašljavanja postoji i dispnea
  4. BRONCHITIS CHRONICA SICCA (suv hronični bronhitis):
    to je suvi oblik, bez produktivnog kašlja i nastaje kada je već došlo do atrofije bronhijalnih žlezda


NALAZ NA PLUĆIMA:

Može biti normalan ili patološki

  • U opstruktivnom bronhitisu, perkusijom se mogu dobiti znaci hiperinflacije pluća (hipersonornost, spuštene i slabije pokretne baze).

 

  • Auskultacijom se čuje normalan disajni zvuk sa produženim eksirijumom, visokotonsko i niskotonsko zviždanje, ranoinspirijumsko pucketanje, ekspirijumski pukoti.


Laboratorijski nalazi su normalni


Poremećaji plućne funkcije vide se u opstruktivnom bronhitisu:

  • VC; RVI/TLC (hiperinflacija);
  • ukupni otpor strujanju vazduha je povećan srazmerno stepenu opstrukcije.
  • Protok vazduha je smanjen u inspirijumu i ekspirijumu
  • Perfuzija pluća je poremećena, vremenom dolazi do hipoksemije i hiperkapnije i respiratorne acidoze.
  • Hipoksemija prouzrokuje vazokonstrikciju u plućima što zajedno sa redukcijom plućne vaskularne mreže dovodi do: plućne hipertenzije → hipertrofije desne komore   hronično plućno srce.


Dakle, tok je progresivan i dovodi do plućne insuficijencije i plućnog srca.


Diferencijalna dijagnoza:

  • Druga oboljenja praćena kašljem i iskašljavanjem


TERAPIJA:

  1. PREVENCIJA: 
    zabrana pušenja, promena radnog mesta
  2. SUZBIJANJE INFEKCIJE:

    Ampicilin 4x500mg.
    Kombinacija Penicilina (1-2 miliona/24h) i Streptomicina (0,5-1gr/24h)
    Eritromicin kod alergije na penicilin
    Hloramfenikol protiv H. influenzae (2gr/dan; 7-10 dana); pošto izaziva: leukocitopeniju, agranulocitozu, pa i aplaziju kosne sržI, neophodna je kontrola krvne slike na svakih 5-6 dana.
    Antibiotici se daju samo kod pojave egzacerbajia, a ne stalno!
  3. PRIMENA BRONHODILATATORA

    Inhalatori: Alupent, Ventolin
    Aminofilin se daje i.v. kod teških bronhokonstrikcija
  4. ELIMINACIJA BRONHIJALNOG SEKRETA:

    Dosta tečnosti (2-4l/dan)
    Bisolvon
  5. ANTITUSICI 
    se ne primenjuju, izuzev kod dugotrajnog neproduktivnog kašlja (Kodein)

 


Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, 

 


HIRURGIJA

Hronični pankreatitis - Hirurško lečenje (pancreatitis chronica)

 Hronični pankreatitis nije primarno hirurško oboljenje. Predominantni simptom hroničnog pankreatitisa je neprolazni bol u gornjim partijama trbuha koji ima više od 85% pacijenata. Refraktaran na analgetike, bol se održava kod...

Opekotine (Combustio, opekotinska bolest, opekotinski šok)

 Opekotine (combustio) su lokalne povrede, koje nekad mogu biti praćene poremećajem opšteg stanja organizma. Nastaju pri dejstvu toplih izvora: usijanih predmeta, plamena, vrele vode i drugih tečnosti (najčešće ulja), pregrejane vodene...

Kraniocerebralne povrede (commotio, compressio, contusio, epiduralni hematom, subduralni hematom)

Kraniocerebralne povrede su povrede lobanje (kranijum) i mozga (cerebrum). U ove povrede spadaju povrede poglavine (skalpa), povrede kostiju (prelomi), povrede moždanog tkiva i krvarenja u lobanji kao posledica traume. Dijagnoza se postavlja pomoću...

INTERNA MEDICINA

Trilogija Fallot

  Trilogija Fallot predstavlja niz kongenitalnih defekata a čine je: STENOZA UŠĆA A.PULMONALIS PRETKOMORSKI SEPTALNI DEFEKT HIPERTROFIJA DESNE KOMORE   Povišen pritisak u desnom srcu dovodi do levo-desnog (LD) šanta. Smanjen je protok kroz pluća Ova mana sreće...

Aritmije uzrokovane digitalisom

  Efekat digitalisa su karakteristične EKG promene, a na digitalis u terapijskoj dozi to su: aplatiranost ili inverzija T-talasa depresija ST-segmenta lako skraćenje QT-intervala umereno produženje PR-intervala (do 0,24 sec) Pri predoziranju digitalisa, ili pri povećanoj...

Atrioventrikularna (AV) disocijacija, dvostruki ritam

Atrioventrikularna disocijacija ili dvostruki ritam - predstavlja poremećaj ritma gde komore rade jednim, a pretkomore drugim ritmom.  Postoje dva vodiča srca, od kojih je jedan u pretkomori, a drugi u komori, a...