Jedina želja klijenta, koji pati od bilo kog anksioznog poremećaja, je da kontroliše strah, tako da se prirodno nameće pitanje- da li je to moguće?

                   Čini mi se da je ovakvo pitanje osuđeno na propast, još pre nego što smo ga postavili. Ovako formulisano naići ćemo na zid, na ćorsokak, iz kog nam nema izlaska.

Opširnije: Da li je moguće kontrolisati...

                Mnogi ljudi povremeno dožive napetost i opterećenost slikom o sebi u situacijama poput držanja govora ili dok bivaju intervjuisani za novi posao. Međutim, socijalna anksioznost  ili socijalna fobija mnogo je više od stidljivosti ili povremene nervoze. U naletu socijalne fobije strah da ćete osramotiti sebe je toliko intenzivan da możete teżiti da izbegnete situacije, koje ga pokreću. Ali, bez obzira koliko bolno srameżljivi bili, i bez obzira koliko neprijatni bivali stomačni leptirići, możete naučiti da se osećate udobno u socijalnim situacijama i da povratite svoj kvalitet żivota.

Opširnije: Socijalna fobija

Autizam je neurorazvojni poremećaj. Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciju sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu. Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, pa govorimo o poremećaju autističnog spektra.

Opširnije: Autizam

Hiperkinetski poremećaj ili ADHD (skraćenica od engleskog imena Attention deficit hyperactivity disorder) je poremećaj koji se odlikuje karakterističnim ponašanjem i reagovanjem deteta, a uključuje poteškoće u organizaciji pažnje, naglašenu motornu aktivnost (hiperaktivnost) i impulsivnost. Simptomi ADHD se javljaju u kući, školi i/ili drugom okruženju i značajno remete razvoj deteta, utičući naročito negativno na akademska postignuća i socijalizaciju. Poremećaj počinje vrlo rano. Izvesno je da je ADHD znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja.

Opširnije: Hiperkinetski poremećaj ili...

 Depresija je poremećaj nagona za životom. Nagon za životom je psihička funkcija koja definiše doslovno volju za životom. Nagon za životom kontroliše voljni akspekt ishrane, brigu o svom zdravlju, aktivan seksualni život u okviru tehničkih opcija pojedinca i intaktnu seksualnu želju, delanje u funkciji aktiviranja pre svega čulnih, ali i duhovnih zadovoljstava. Patofiziološki, depresija podrazumeva smanjeno lučenje serotonina i noradrenalina u mozgu i smanjenu aktivnosti dorzolateralnog („egzekutivni deo“), a pojačanu aktivnost ventromedijalnog („emocionalni deo“) dela prefrontalnog korteksa. Treba razlikovati distimiju, kao produženo nefiziološko osećanje tuge i prolongiranu fiziološku tugu od strane prave depresije.

Opširnije: Kako prepoznati depresiju?
eXTReMe Tracker