Linkedin Twitter Instagram Facebook YOUTUBE

Ishemija creva se najčešće javlja u kolonu. Za razliku od ishemije tankog creva, ishemija kolona je retko asocirana sa većom arterijskom ili venskom okluzijom. Umesto toga, najveći deo ishemije kolona, čini se, predstavlja rezultat malog protoka i/ili okluzije malih sudova.

Faktori rizika uključuju vaskularna oboljenja, dijabetes melitus, vaskulitis i hipotenziju. Pored toga, podvezivanje donje mezenterične arterije tokom hirurških zahvata na aorti predisponira na ishemiju kolona. Povremeno tromboza ili embolija mogu da izazovu ishemiju. Mada je splenična fleksura najčešće mesto ishemijskog kolitisa, bilo koji segment kolona može da bude zahvaćen. Rektum je relativno pošteđen zbog bogate kolateralne cirkulacije.


Znaci i simptomi ishemijskog kolitisa odražavaju razmere ishemije creva. U blagim slučajevima, pacijenti mogu da imaju dijareju (obično krvavu) bez bola u trbuhu. Sa težom ishemijom, prisutni su intenzivan bol u trbuhu (često nesrazmeran kliničkom pregledu), osetljivost, groznica i leukocitoza. Peritonitis i/ili sistemska intoksiciranost su znaci nekroze čitave dubine zida i perforacije.


Dijagnoza ishemijskog kolitisa je često zasnovana na kliničkoj istoriji i fizičkom pregledu. Nativni snimci mogu da otkriju otisak palca, koji je rezultat edema sluzokože i submukoznog krvarenja. CT često pokazuje nespecifično zadebljanje zida kolona i trakasto perikolično masno tkivo. Angiografija obično nije od pomoći stoga što je okluzija većih arterija retka. Mada sigmoidoskopija može da otkrije karakterističnu tamnu, hemoragičnu sluzokožu, rizik precipitiranja perforacije je visok. Iz tog razloga, sigmoidoskopija je relativno kontraindikovana kod svakog pacijenta sa značajnom osetljivošću trbuha. Kontrastne studije (gastrografinska ili barijumska klizma) su na sličan način kontraindikovane tokom akutne faze ishemijskog kolitisa.


Lečenje ishemijskog kolitisa zavisi od kliničke težine. Za razliku od ishemije tankog creva, većina pacijenata sa ishemijskim kolitisom se može lečiti medicinski. Pošteda creva i antibiotici širokog spektra su okosnica terapije i 80% pacijenata će se oporaviti sa ovim režimom. Hemodinamske parametre treba optimizovati, naročito ako izgleda da su hipotenzija i nizak protok bili okidač. Dugoročne sekvele uključuju strikturu (10 do 15%) i hroničnu segmentnu ishemiju (15 do 20%). Kolonoskopiju treba izvesti nakon oporavka radi evaluacije striktura i isključivanja drugih dijagnoza, kao što je zapaljenjska bolest creva ili malignitet. Odsustvo poboljšanja nakon 2 do 3 dana medicinskog zbrinjavanja, progresija simptoma ili pogoršanje kliničkog stanja su indikacija za hiruršku eksploraciju. U toj situaciji, svo nekrotično crevo treba resecirati. Primarnu anastomozu treba izbegavati. Povremeno može biti neophodna ponovljena eksploracija (operacija "na drugi pogled").