Svetski dan borbe protiv raka obeležava se sutra, a prema podacima Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji identični su vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.

Muškarci u Srbiji najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok žene najčešće obolevaju i umiru od karcinoma dojke, debelog creva, raka pluća i grlića materice, navedeno je na sajtu Instituta Batut.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Na više od 80 odsto svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom.

Svetska zdravstvena organizacija svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka, a prošle godine započeta je trogodišnja kampanja pod sloganom "Mi možemo, ja mogu" kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta rakom.

Prema procenama SZO obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini, a očekuje se da će do 2032. godine oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto. Podaci SZO kažu da je u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo 8,2 miliona ljudi širom sveta.

Narednih dvadeset godina najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socioekonomskom statusu.

U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, dok će u srednje razvijenim zemljama i dalje vodeći karcinomi biti oni koji se dovode u vezu sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana) kao što su karcinom pluća, dojke i debelog creva.

Koliko često Srbi idu kod lekara?


Šveđani i Kiprani kod lekara idu manje od tri puta godišnje u proseku, građani Srbije čekaju ispred ordinacija osam a Slovaci i Mađari više od deset puta godišnje. Kod zubara najčešće idu Holanđani, u proseku dva-tri puta godišnje, u Srbiji se na pregled ide jednom u godinu i po dana a Rumuni, Kiprani i Portugalci posete zubara jedva jednom u dve ili više godina.

Evropska statistička služba objavila je da je u 2014. godini prosečan broj poseta lekaru u EU bio između četiri i devet pri čemu je u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj bio iznad tog proseka. Objavljeni su i podaci za zemlje na putu ka EU koji pokazuju da je svaki građanin Makedonije, Crne Gore i Turske išao kod lekara u proseku sedam-osam puta godišnje, što je na nivou Srbije. Lekare najmanje posećuju Albanci, prosečno dva puta godišnje. U većini članica EU veći je udeo populacije koja ide kod lekara opšte prakse nego onih koji se obraćaju specijalistima.

Eurostatovi podaci potvrdili su i da žene češće od muškaraca idu kod lekara a razlike, kada je reč o lekarima opšte prakse, idu od gotovo deset procentnih poena u Španiji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj do tri poena u Nemačkoj. Gledano prema starosnim grupama, u većini članica EU kod lekara najređe idu mladi od 15 do 24 godine i oni između 25 i 34 godine a najčešće stariji od 75 godina. Slična je situacija i kada se radi o lekarima specijalistima. Posete lekaru po stanovniku uključuju konsultacije u ordinacijama, kućama pacijenata, bolničkim ambulantama. Istovremeno Evropljani mnogo ređe idu kod zubara - u šest članica EU u proseku jednom u godinu ili dve dana a u većini ostalih jednom do dva puta godišnje pri čemu u Holandiji 2,6 puta godišnje po stanovniku.

Građani Srbije, prema Eurostatovim podacima, kod zubara idu jednom u godinu i po dana, a Makedonci i Turci na svake dve godine. I kod zubara češće idu žene nego muškarci a gledano prema starosnim grupama, mlađi idu mnogo češće od starijih. Istraživanja pokazuju i da kod psihologa ide više žena nego muškaraca, osim u Bugarskoj i Rumuniji gde je udeo ujednačen. Najveća razlika je u Češkoj, gde je psihologa posetilo više od dva puta više žena nego muškaraca. Psihologu se najčešće obraćaju sredovečni dok istovremeno fizioterapeute najviše posećuju stariji.


eXTReMe Tracker