 Fiziologija je naučna disciplina koja proučava procese ili fukcije u živim organizmima. Sam naziv ove oblasti potiče iz grčkog jezika, odnosno grčke reči φυσιολογία čija je transkripcija physiologia, a značenje je physis = priroda i logos = reč, nauka.
Read more: Istorija Fiziologije
 Predmet anatomije je definisan na veliki broj sličnih načina. Kao primerom, možemo se poslužiti Enciklopedijom Kolumbija u kojoj se navodi: ,,Anatomija je grana biologije koja se bavi proučavanjem strukture tela raznovrsnih organizama, uključujući i čoveka.''
Read more: Istorija Anatomije
 U svetu u kome su i danas veliki broj pojava oko nas ostale zagonetka i misterija, pankreas zauzima značajno mesto upkos tome što je u prošlosti bio predmet izučavanja generacija briljantnih lekara i naučnika. Organ čija je anatomska pozicija oduvek otežavala pristup za izučavanje a celularne funkcije decenijama frustrirale fiziologe i biohemičare, nije bio blagonaklon ni prema kliničarima i hirurzima. Ovaj misteriozni organ, ušuškan u penumbru svoje nepristupačnosti i funkcionalne inkomprehensibilnosti, vekovima je bio „terra incognita“ za sve one koji su pokušavali da stupe na njegovu teritoriju. Ono što je za Tebu bila Sfinga milenijumima, za abdomen je to zasigurno pankreas. Možemo se nadati da će savremena medicina kao Edip biti u stanju da reši njegovu zagonetku do kraja. Ovde ćemo baciti svetlo unazad na one ljude i otkrića koja su doprinela rešavanju zagonetke po imenu - pankreas.
Read more: Istorija pankreasa
 Hipokratovu zakletvu tradicionalno polažu lekari obavezujući se na ustrajavanje u etičkom vršenju dužnosti svoje profesije. Iako ne postoje nepobitni dokazi pretpostavlja se da je zakletva delo Hipokrata, oca medicine, ili nekog od njegovih učenika. Nastala je oko 4. veka p. n. e. Iako je sadržina originalne Zakletve relativno van vremenskog konteksta smatra se tradicionalnim činom uvođenja lekara u praksu.
Read more: Hipokratova zakletva
 Period u razvoju medicine počev od prve polovine XIX veka pa do danas naziva se moderna medicina. To je period najvećeg napretka prirodnih nauka, posebno fizike, hemije i biologije, što je dalo osnove i za napredak medicine koja je dostigla veći napredak nego u celokupnoj prethodnoj istoriji.
Read more: Moderna medicina
Kada govorimo u medicini novog veka tada imamo na umu sledeće epohe: Humanizam i renesansu, Barok i rokoko, kao i medicinu kroz XVIII vek.
Read more: Medicina novog veka
 Posle smrti cara Teodosija, raspalo se Rimsko carstvo 395.g. na Istočno i Zapadno rimsko carstvo. Zapadno rimsko carstvo je trajalo manje od 100 godina, jer je već 476.g. germanski Vojskovođa Odoakar svrgao s prestola poslednjeg zapadnorimskog cara Romula Augustusa. Time je prestalo da postoji Zapadno rimsko carstvo, a isto tako i, robovlasnički sistem, a počeo je feudalni sistem i Srednji vek, koji je trajao narednih 1000 godina.
Read more: Srednjovekovna medicina
 Na polju duhovne kulture Rim je dao vrlo malo, osim na području prava. I na području medicine Rimljani nisu ostavili ništa svoje sopstveno. Naučne medicine kod njih nije dugo ni bilo. Ali su zato njihove velike zasluge na području javnog zdravstva i sanitarnog zakonodavstva.
Read more: Medicina starog Rima
 Današnja evropska kullura ne može se zamisliti bez kulture starih Grka, a isto tako ni današnja medicina ne može se zamisiili bez starogrčke medicine. Zapravo, grčka kultura dostigla je najviši stepen od svih kultura starog veka. Stari Grci su postavili temelje filozofije, matematike, fizike, istorije, gramatike, sportova i fizičke kulture, a stvorili su i pesnička, vajarska, arhitektonska i druga dela trajne vrednosti, te se može reći da je starogrčka kultura temelj cele današnje kulture.
Read more: Medicina stare Grčke
Prema nivou razvijenosii u naučnom, ekonomskom, obrazovnom i uopšte kulturnom, Evropa je danas vodeći kontinent. Međutim, prve kulture i državne organizacije razvile su se van Evrope, u zemljama oko Sredozemnog mora i u područjima velikih reka, u Vavilonu, Egiptu, Grčkoj i dr., odakle se proširila u Persiju i Indiju, a kasnije i u druge zemlje. Druga žarišta kulture bila su u Kini i zemljama Južne i Srednje Amerike (Peru, Meksiko). U tim zemljama su nastala prva državna uređenja, prve religije, nauke, umetnosti, a i medicina je dostigla visok stepen.
Read more: Predhipokratska medicina
|
