Kraniocerebralne povrede su povrede lobanje (kranijum) i mozga (cerebrum). U ove povrede spadaju povrede poglavine (skalpa), povrede kostiju (prelomi), povrede moždanog tkiva i krvarenja u lobanji kao posledica traume.

Dijagnoza se postavlja pomoću pažljive anamneze, detaljnog neurološkog pregleda i dopunskih pregleda:

  • radiografije kostiju lobanje,
  • cerebralne angiografije,
  • CT,
  • NMR,
  • EEG

 

 

Povrede poglavine (povrede skalpa)


Može biti povređena koža, potkožno tkivo i galea aponeurotica (vezivni omotač poglavinskog mišića (m.occipitofrontalis) koji prekriva kosti poglavine (kalvarije)).

Ove povrede su vrlo česte, jako krvare, ali ne ugrožavaju život povređenog ukoliko povreda nije udružena sa povredom kosti ili mozga.

Važno kod ove povrede je isključiti teža oštećenja mozga, lobanje ili intrakranijalno krvarenje odgovarajućom dijagnostikom.

Lečenje se sastoji u

  • hemostazi,
  • hirurškoj obradi rane i
  • eventualnim rekonstrukcijama tkiva.

 


Prelomi lobanje

 

Prelomi lobanje mogu biti

  • prelomi kalvarije,
  • baze lobanje,
  • prelomi kostiju lica (opisuju se u okviru maksilofacijalne hirurgije) .


Prelomi kalvarije: mogu biti otvoreni i zatvoreni, linearni, zvezdasti, impresioni, razdrobljeni. Pošto je za prelom lobanje potrebna velika sila, vrlo je verovatno došlo do povrede mozga ili do intrakranijalnog krvarenja. Zato je potrebno pažljivo dijagnostikovati ove povrede.

Lečenje može biti neoperativno ili operativno, zavisno od vrste preloma.


Prelomi baze lobanje: prelom poda lobanjske duplje, često je otvoren (obično je pukotinast prelom, ali zbog blizine sluzokože i moždanih opni dolazi do njihovog cepanja i stvaranja komunikacije između spoljašnje sredine (unutrašnjosti nosa i uha) i mozga, što se ispoljava kroz curenje likvora u spoljašnju sredinu), ali mesto preloma nije dostupno pregledu.

Znaci su:

  • hematomi oko očiju (znak rakuna, što ukazuje na prelom prednje lobanjske jame),
  • hematomi iza ušiju (Betlov (Battle) znak koji ukazuje na prelom u zadnjoj lobanjskoj jami),
  • krvarenje iz nosa i ušiju,
  • isticanje likvora iz ušiju ili nosa (otoliquorrhoearhinoliquorrhoea).
  • Kod preloma baze lobanje često je povređen facijalni nerv (n.facialis)

 

Važno je sprečiti isticanje likvora i sprečiti nastanak infekcije, pošto je u pitanju otvorena povreda



Povrede mozga

 


Razlikujemo tri vrste zatvorenih povreda mozga:

  1. Commotio cerebri (potres)
  2. Compressio (pritisak)
  3. Contusio cerebri (nagnječenje)

 

Commotio cerebri (potres mozga):

  • najlakša povreda kod koje ne dolazi do anatomskog oštećenja tkiva, već samo do funkcionalnog poremećaja.

Klinička slika:

  • gubitak svesti do 30 minuta, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, glavobolja.
  • Moguća je i amnezija, ali je ona prolaznog karaktera.

    Komocija ne ostavlja posledice, pošto nije došlo do razaranja moždanih ćelija


Dijagnoza
: bitno je razlikovati potres od težih povreda mozga.


Lečenje: potrebno je posmatranje povređenog i njegovo stanje svesti.

 

 


Compressio (pritisak):

  • povreda koja nastaje usled pritiska na moždano tkivo.
  • Pritisak je izazvan otokom mozga ili nakupljanjem krvi u lobanji.
  • Težina povrede zavisi od jačine pritiska i dužine njegovog dejstva.

Povećan pritisak u lobanji smanjuje prokrvljenost mozga i dovodi do moždane ishemije.


Klinička slika:

  • znaci povećanog intrakranijalnog pritiska (IKP): 

 

  • glavobolja (usled rastezanja moždanica)
  • povraćanje centralnog tipa (bez najave, u mlazu)
  • mučnina bez povraćanja
  • pospanost ili smanjen nivo svesti
  • usporene psihičke funkcije

 

 

Dijagnoza: važno je proceniti stepen poremećaja svesti pomoću Glazgovska skale kome, izmeriti intrakranijalni pritisak kao i prikazati moždano tkivo pomoću CT ili NMR

 

______________________________________________________________________

Glazgovska skale kome

 

Skala se dobiva zbrajanjem vrednosti 3 parametra: najboljeg očnog odgovora sa najvećom vrednosti 4, najboljeg govornog odgovora sa najvećom vrednosti 5, te najboljeg motoričkog odgovora sa najvećom vrednosti 6.


Odgovori se vrednuju na sledeći način:

 

  • Najbolji očni odgovor (O) 
  1. ne otvara oči
  2. oči otvara na bolni nadražaj
  3. oči otvara na glasovnu naredbu
  4. spontano otvara oči

 

  • Najbolji verbalni (govorni) odgovor (V)
  1. nema glasovnog odgovora
  2. odgovara nerazumljivim zvukovima
  3. odgovara besmislenim rečima
  4. odgovora konfuzno
  5. odgovara orijentisano

 

  • Najbolji motorički odgovor (M)
  1. nema motoričkog odgovora
  2. odgovara ekstenzijom na bolni nadražaj (tzv. decerebracijski odgovor)
  3. odgovara fleksijom na bolni nadražaj (tzv. dekortikacijski odgovor)
  4. odmiče se od bolnog nadražaja
  5. lokalizuje bolni nadražaj
  6. prati naredbe

 

Zbir sva tri odgovora (motorni+verbalni+otvaranje očiju)  3-15

Glazgov koma skala: 3- duboka koma, 15-normalno stanje svesti

__________________________________________________________________

 

Lečenje: Važno je smanjiti intrakranijalni pritisak i omogućiti normalan protok krvi kroz moždano tkivo što se postiže elevacijom glave, davanjem kiseonika, manitola (Osmotski diuretik, izvlači vodu iz ektraćelijskog prostora u krvotok osmotskim dejstvom, izlučuje se preko bubrega), diuretika, antikonvulzivnih lekova. Operativno lečenje (kraniotomija - operativno otvaranje lobanje) se sprovodi ukoliko konzervativno ne daje rezultate.

 


Contusio cerebri (nagnječenje):

  • Najteža povreda, kod koje dolazi do razaranja moždanog tkiva.
  • Nastaje usled kretanja mozga u lobanji dejstvom jakih sila ubrzanja (kod padova sa visine, saobraćajnih udesa).
  • Pošto se moždano tkivo ne može regenerisati, na mestu oštećenja se formira nespecifično ožiljno tkivo, koje je sklono generisanju nenormalnih električnih impulsa što dovodi do nastanka epileptičnih napada.


Mehanizam nastanka zatvorene povrede mozga
- usled čeonog i potiljačnog udara

Usled naglog pokreta glave dolazi do pokreta mozga i do udarca mozga u unutrašnjosti lobanje u pravcu kretanja. Ukoliko glava nastavi kretanje u suprotnom pravcu nastaje povreda na suprotnom kraju mozga, tzv. contre coup ili povreda sa suprotne strane (tzv.whiplash (eng. udarac bičem) povreda)

Mehanizam nastanka contrecoup-a

 

Klinička slika:

  • gubitak svesti duži od 30 minuta,
  • amnezija nekada trajnog karaktera,
  • znaci povećanog intrakranijalnog pritiska


Dijagnoza:

  • CT,
  • NMR,
  • bitno je isključiti intrakranijalno krvarenje i povećanje intrakranijalnog pritiska.


Lečenje: nekomplikovana kontuzija mozga se leči konzervativno, koriste se antikonvulzivi radi sprečavanja epileptičkih napada, nekad doživotno.

 

 

Otvorene povrede mozga

  • su nanesene najčešće projektilima vatrenog oružija ili tupim predmetima velikih masa i ubrzanja.
  • Obično je reč o teškim povredama sa razaranjem moždanog tkiva.

Klinička slika zavisi od težine i mesta povrede kao i od eventualnih komplikacija (infekcija, krvarenje)


lečenju je bitno sprečiti intrakranijalno krvarenje, povećanje IKP usled otoka mozga i infekciju, što se postiže operativnim zbrinjavanjem povrede.

 


Epiduralni i subduralni hematom

 


Epiduralni hematom:

  • Nastaje iznad dure obično usled cepanja srednje meningealne arterije, mada može da nastane iz pocepanih venskih sinusa dure ili kostiju lobanje.
  • Veliki pritisak izlivene krvi dovodi do potiskivanja mozga prema suprotnoj strani što dovodi do uklještenja mozga kroz tentorium cerebri.

Klinička slika: Nakon udarca glave i kratkog gubitka svesti nastupa period u kome se pacijent oseća dobro (tzv. lucidni interval). Nakon toga nastupa koma (poremećaj svesti kada se bolesnik ne može probuditi ni primenom najjačih draži), raširene i fiksirane zenice i decerebracija


Dijagnoza: potrebno je svakom pacijentu koji je imao jači udarac u glavu praćen gubitkom svesti, posebno ako je došlo do frakture lobanje, uraditi CT sken


Lečenje: Hitna evakuacija izlivene krvi kroz kraniotomiju.

 

 

Subduralni hematom:

  • Može biti akutan i hroničan.
  • Akutan je udružen sa velikim oštećenjima mozga i ima nepovoljnu prognozu.
  • Hroničan nastaje usled cepanja manjih vena nakon manje traume glave, obično kod starih osoba. Usled manjeg pritiska krvi hematom raste duže vreme te klinička slika nastupa nakon nekoliko dana čak i više meseci.

Dijagnoza i lečenje: kao kod epiduralnog hematoma.

 

 

Izvor: MedSkripte, wikipedia, whitetigernaturalmedicine.com, images.emedicinehealth.com

 

eXTReMe Tracker